Položaj, klima, saobraćajne veze
 Na turističkoj mapi Srbije Kopaonik zauzima posebno mesto. Kopaonik je najveći planinski masiv u Srbiji dužine 75 km i širine 40 km. Najviši deo planine je površina zvana Ravni Kopaonik, oko koje se dižu Suvo Rudište sa Pančićevim vrhom (2017 m), Karaman (1934 m), Gobelja (1834 m) i drugi.
Kopaonik je dobio ime po kopanju rude. Na ovoj planini kopana je ruda pre dolaska Rimljana na ove prostore. Naročito su bili poznati rudnici u kojima je kopana ruda iz koje se dobijalo srebro. Kao što je poznato, u srednjevekovnoj Srbiji srebro je smatrano najdragocenijim metalom. U pisanim dokumentima Kopaonik se pominje kao: Caponi, Coponich, Coparenich, Copono, itd.
Nalazi se 270 km južno od Beograda i 100 km od Kraljeva.
Do Turističkog centra Kopaonik može se doći iz više pravaca:
• Ibarskom magistralom od Kraljeva preko Biljanovca i Jošaničke Banje i od Kosovske Mitrovice i Raške preko Rudnice
• Autoputem, od Pojata preko Kruševca, Brusa i Brzeća.
Planinu Kopaonik naročito atraktivnom čini prepoznatljiv pejzaž sa gustim četinarskim šumama (smrča i jela) na višim delovima i mešovitim bukovim i hrastovim šumama, u nižim delovima Kopaonika, pašnjaci, livade, kao i istaknuti planinski vrhovi sa kojih se pruža pogled do Šar planine, Komova i Stare planine.
Na planini ne može da vlada jedan klimatski tip, kao u nekoj manjoj kotlini ili nekom sličnom zemljišnom obliku, već je ona različita na planinskim grebenima od one u podgorini same planine.
Poznato je (uglavnom planinarima i smučarima) da je Kopaonik planina sa dosta sunčanih dana u godini. Obdanica na Kopaoniku je najduža oko 22. Juna i traje 15 časova i 13 minuta, a najkraća je oko 22. Decembra i traje 8 časova i 47 minuta. Godišnja vrednost osunčavanja u oblasti Kopaonika raste od oko 1.900 časova na severu i istoku, do oko 2.150 časova na jugu. Sunce sija u svim mestima najduže u Julu, a osunčavanje je najmanje u Decembru.
 Kopaonik, zajedno sa Starom planinom, Šar planinom i Prokletijskim masivom, spada u najsunčanije predele u Srbiji. Srednje trajanje sunca, svedeno na idealni horizont u najvišem delu Kopaonika, je oko 1.900 časova godišnje.
Takodje, jedan od važnih podataka za sve posetioce Kopaonika, svakako je snežni pokrivač i njegovo trajanje. Sneg se najduže zadržava na Kopaoniku u odnosu na druge naše planine - prosečno 212 dana.
Na Ravnom Kopaoniku zabeleženo je da je sneg pao u Julu 1955. godine i Avgustu 1981. godine. Visina snežnog pokrivača, kao možda najvažniji podatak za posetioce - turiste i sportiste koji dolaze na Kopaonik, iznosi čak i do 2 m. Snega najviše ima u Januaru i Februaru.
Za donošenje odluke o poseti Kopaoniku i adekvatnu organizaciju života posetilaca na njemu, potrebno je navesti još jedan meteorološki podatak, a to je broj tmurnih (oblačnih) i vedrih dana.
Zahvaljujući razredjenom vazduhu sa smanjenim parcijalnim pritiskom, planinska klima ima lekovitiji efekat na ljudski organizam od klime u primorju. Boravak na ovoj planini preporučuje se astmatičarima i pušačima, jer u potpunosti eliminiše napade astme i pušačkog bronhitisa. Deca koja često posećuju Kopaonik stiču sposobnosti za bolje podnošenje fizičkih napora, a upravo zbog toga su i profesionalni sportisti česti gosti najpoznatijeg zimskog turističkog centra u Srbiji.
Istorijski razvoj
 Začeci turizma datiraju iz daleke prošlosti i uglavnom su bili usmereni na korišćenje termalnih voda kojih ima dosta na području Kopaonika. Jošanička Banja se koristi još od XIII - XIV veka.
Na planini Kopaonik od davnina su se održavali seoski sabori i crkvene svetkovine, koje možemo okarakterisati kao prvim počecima turizma. Sabori su se održavali na Metodju, Raskrsnici (ispod Kukavice), Crkvinama (ispod Nebeskih stolica) na Mramoru i drugim mestima.
Tridesetih godina XX veka na Kopaoniku je počeo da se razvija turizam (u smislu privredne delatnosti), posebno kada je puštena u saobraćaj železnička pruga Kraljevo - Raška (1931. godine) - dolinom Ibra. Tada su počele da dolaze organizovane grupe turista (planinara, smučara i ostalih).
Izgradnjom asfaltnog puta od Jošaničke Banje preko Kopaonika do Brzeća i dalje do Kruševca (1975-85. godine), stvoreni su osnovni uslovi za razvoj turističke delatnosti na Kopaoniku.
. Do 1964. godine nije bilo planskog rada na razvoju turizma, pa je 1968. godine osnovana zajednica za unapredjenje i razvoj Kopaonika. 1980. godine osnovana je radna organizacija «Kopaonik - Geneks», nakon čega je počela planska izgradnja turističkog centra «Suvo Rudište» na Kopaoniku koji je završen 1986. godine.
Biljni i životinjski svet
 Flora i fauna (biljni i životinjski svet) na Kopaoniku su većim delom autohtonog porekla. Bogatstvo i raznovrsnost živog sveta uslovljena je složenošću promenljivog istorijskog razvoja, nestajanje jednih i nastajanje drugih vrsta.
Zbog blage planinske klime vegetacijski period dosta je dug. Dovoljna količina vodenog taloga doprinosi velikom prirastu biomase, što je uslovljeno povoljnom geološkom podlogom (granit, metamorfna stena i serpentin). Ovakav sastav podloge omogućava očuvanje smrče u nižim delovima planine u zajednici sa bukvom i jelom.
Visoko planinska flora Kopaonika na osnovu dosadašnjih istraživanja sadrži 825 vrsta i podvrsta, što predstavlja jednu petinu flore u Srbiji.
Visinsko smenjivanje vegetacije na Kopaoniku počinje od vrbovo-topolovo-jelovih šuma u dolini reka, preko termofilnih šuma crnog bora, zajednice cera i sladuna, šume kitnjaka i graba, zatim šuma medunca i crnog jasena i šikara grabića, u najnižem pojasu do 800 mnm, zatim: šuma brdske bukve, šuma hrasta kitnjaka (do 1.100 mnm) koje predstavljaju prelaz ka planinskim šumama bukve i jele (do 1.600 mnm) u koje prodire smrča, koja dominira u šumama od 1.550 do 1.750 mnm. Od 1.750 mnm počinje zona žbunaste polegle kleke i borovnice sa niskom subalpskom formom smrče, pa sve do alpskih suvati, koje se nalaze iznad 1.950 mnm.
Životinjski svet (fauna) - od vremena kada je na Kopaoniku istraživao Josif Pančić (pre 100 godina), doživeo je mnoge promene. U XIX veku na Kopaoniku bilo je (kako navodi J. Pančić), krupne divljači - medveda, risova, vukova, divokoza, divljih svinja, srna, jazavaca, tetreba i ostalih životinja. Do današnjeg vremena mnoge životinjske vrste su nestale.
Medju prirodnim retkostima (pod zaštitom), preostali su: Suri orao (Aquila chrysaetos), Sivi soko (Falco peregrinus), Šumska sova (Strih aluco), Planinska ševa (Eremophila alpestris), Krstokljun (loxia curvirostra), Sivi puh (Dryomys nitedula), Buljina (Bubo bubo), Divlja mačka (Felis silvestris). Od krupne divljači - vuk (povremeno), lisica, srna, divlja svinja, lasica, tvor i ostale.
Najbrojnija preživela vrsta životinjskog sveta na Kopaoniku su ptice, verovatno zato što nisu strogo vezane za vegetacione i klimatske zone. Naš poznati naučnik - ornitolog, Sergej Matvejev, istraživao je ptičji svet na Kopaoniku u dugom vremenskom periodu i došao do saznanja - otkrića 56 novih vrsta ptica, što znači da je za poslednjih 100 godina broj ptičjih vrsta na Kopaoniku povećan od 92 na 148 vrsta.
Kopaonik danas
 Kopaonik je jedno od mesta koje tokom cele godine nudi idealne uslove za aktivan odmor i uživanje. Zimi je pažnja turista prvenstveno fokusirana na skijaške terene, koji se na Kopaoniku nalaze na nadmorskoj visini od 1650 – 2017 m, i svrstavaju se u terene prve kategorije. Turistički centar raspolaže mrežom od 23 žičare i ski lifta.
Kopaonik je pitoma i pristupačna planina za posetioce svih uzrasta i za obavljanje raznih sportsko-rekreativnih i drugih aktivnosti. Ponekad planina iznenada pokaže svoje ćudi na koje treba uvek računati. Konfiguracija terena, klimatski uslovi, saobraćajne veze iz više smerova, pomenuti turistički centar sa izgradjenom infrastrukturom, omogućavaju posetiocima zadovoljenje svojih raznovrsnih potreba tokom cele godine.
Velika površina sa bogatom florom i faunom, dosta izvora, potoka i rečica, stenovitih vrhova skrivenih u četinarskim šumama, pristupačni vrhovi, blagi grebeni i padine sa prevojima i dolinama, kanjonima, prostrane četinarske šume sa bezbroj staza i puteva za kraće i duže pešačenje (planinarenje), a zimi vožnja skijama za trčanje - hodanje, predstavlja veliku mogućnost za bavljenje raznolikim aktivnostima u prirodi.
Na Kopaoniku se organizuju pešacki izleti (do izvora Metođe i Semeteškog jezera), izleti planinskim biciklom, škole košarke, tenisa, jahanja, engleskog jezika. Tu su i raznovrsni programi za decu, programi za mršavljenje i sticanje kondicije, a brojni sportski tereni idealni su za pripreme sprotskih ekipa. Zbog velike razuđenosti reljefa Kopaonik pruža idealne uslove za paraglajding.
Danas je Kopaonik značajan planinsko turistički centar koji je u posledljim godinama značajno modernizovan ulaganjima u žicare Kopaonika, čime je u mnogome ubrzan prevoz skijaša i samim tim se postiglo na većem zadovoljenju potreba turista kao konzumenata usluga TC Kopaonika.
 |
RSS link na komentare
Pozdrav !
Predlažem pogledajte:
www.anka.ios-24.com
a zatim
www.anka.novanutria.com
a zatim
DONESITE ODLUKU
Hvala !
ps. obavesti prijatelje!