Životinjski svet, uprkos nestanka mnogih životinjskih vrsta, veoma je raznovrstan. Mnoge životinje ovog podneblja spadaju u prirodne retkosti i pod zaštitom su (sivi soko, šumska ševa, planinska ševa, krstokljun, sivi puh, buljina, divlja mačka). Od krupne divljači rasprostranjeni su vuk, divlja svinja, srna, lisica... Najbrojnija preživela vrsta životinjskog sveta, posebno na Kopaoniku, su ptice kojih danas ima oko 150 vrsta. Vode na raškom području veoma su bogate ribom što za strasne ribolovce može biti jedan od motiva za dolazak u ovaj kraj. Ibar kao najveća reka bogata je šaranom, klenom, mrenom, krkušom i platicom. Najviše pastrmke ima u vodotocima Jošanice, Samokovke, Studenice, Brvenice i Planske reke. U istim vodotocima ima krkuše i klena.
Životinjski svet na Kopaoniku
Životinjski svet (fauna) - od vremena kada je na Kopaoniku istraživao Josif Pančić (pre 100 godina), doživeo je mnoge promene. U XIX veku na Kopaoniku bilo je (kako navodi J. Pančić), krupne divljači - medveda, risova, vukova, divokoza, divljih svinja, srna, jazavaca, tetreba i ostalih životinja. Do današnjeg vremena mnoge životinjske vrste su nestale.
Najbrojnija preživela vrsta životinjskog sveta na Kopaoniku su ptice, verovatno zato što nisu strogo vezane za vegetacione i klimatske zone. Naš poznati naučnik - ornitolog, Sergej Matvejev, istraživao je ptičji svet na Kopaoniku u dugom vremenskom periodu i došao do saznanja - otkrića 56 novih vrsta ptica, što znači da je za poslednjih 100 godina broj ptičjih vrsta na Kopaoniku povećan od 92 na 148 vrsta.
Životinjski svet na Goliji
Zbog prisustva 95 vrsta ptica Golija je jedan od veoma važnih planinskih ornitoloških evropskih centara. Njihovo prisustvo u različitim tipovima staništa, pokazuje koliko je raznovrstan svet ptica.
Jež (Erinaceus concolor), alpska rovčica (Sorex alpinus), slepo kuče (Spalax leucodon), puh lešnjikar (Muscardinius avellanarius), lasica (Mustela nivalis), mrki medved (Ursus arctos) i vuk (Canis lupus) samo su neke od 22 vrste koje su ustanovljene na Goliji. Od vrsta čiji je lov dozvoljen tu su srna (Capreolus capreolus), divlja svinja (Sus scrofa) i zec (Lepus europeus). Uz lasicu (Mustella nivalis), za koju je ustanovljena trajna zaštita na osnovu Zakona o lovstvu, sa aspekta zaštite, i to kao prirodne retkosti značajno je još 9 vrsta, među kojima su i vuk (Canis lupus), sivi puh (Myoxis glis), veverica (Sciurus europaea) i močvarna rovka (Neomys anomalus).
Životinjski svet, uprkos nestanka mnogih životinjskih vrsta, veoma je raznovrstan. Mnoge životinje ovog podneblja spadaju u prirodne retkosti i pod zaštitom su (sivi soko, šumska ševa, planinska ševa, krstokljun, sivi puh, buljina, divlja mačka). Od krupne divljači rasprostranjeni su vuk, divlja svinja, srna, lisica...
Medju prirodnim retkostima (pod zaštitom), preostali su: Suri orao (Aquila chrysaetos), Sivi soko (Falco peregrinus), Šumska sova (Strih aluco), Planinska ševa (Eremophila alpestris), Krstokljun (loxia curvirostra), Sivi puh (Dryomys nitedula), Buljina (Bubo bubo), Divlja mačka (Felis silvestris). Od krupne divljači - vuk (povremeno), lisica, srna, divlja svinja, lasica, tvor i ostale.
RSS link na komentare
