 Crkva je podignuta u selu Pavlici, na litici iznad Ibra, na desnoj obali, 6 km severno od Raške. Ne zna se ko je podigao ovu crkvu i kojem je svecu i prazniku posvećena. Crkva je vrlo stara i ono što se o njoj može reći proističe iz preciznijih stilskih analiza na osnovu analogije sa drugim objektima u Grčkoj, koji imaju sličan arhitektonski koncept. Te analize su temelj tvrdnji da je crkva bila tu ranije nego što je Nemanja došao u Ibarsku dolinu.
Stara Pavlica ima u osnovi oblik jednobrodne bazilike, krstastog raspona, sa kubetom i četiri stuba. Na istočnoj strani imala je tri apside, srednja je bila najveća. Imala je trostrani oblik sa prozorima, dok su leva i desna bile manje i bez prozora.
Kamen, cigla i opeka predstavljaju osnovni gradjevinski materijal. Vrednosti Stare Pavlice znatno doprinose fragmen-parno sačuvane freske, koje poseduju nesumnjive likovne vrednosti.
Istorija ovoga kraja vezana je za bracu Musice, njihovog oca Musu i majku Draganu, sestru kneza Lazara. Musa, kako je zapisano, celnik cara Dušana, trampio je po odobrenju cara Uroša, godine 1363, Zvecan i Zvecansku župu za Brvenicku župu i Brvenik. Pri toj razmeni dobio je pored ostalih sela i zaseoka i ‘’Pavlea crkv i zaselak Orah’’. I danas u Pavlici postoji zaseok Orah, a pomenuta crkva je najverovatnije današnja Stara Pavlica, ciji se ostaci uzdižu na visu iznad Ibra i mogu se videti sa pomenutog puta.
Stara Pavlica, crkva iz prednemanjickog doba pominje se i u delu ,,Kraljevstvo Slovena’’ Mavro Orbina, gde se govori o zarobljavanju Nikole Altomanovica, u Užicu 1373. godine. Pretpostavlja se da je Altomanovic bio skriven u tada muški manastir Staru Pavlicu. Slicni podaci mogu se naci i u nekim drugim srpskim letopisima. Poslednji put celnik Musa pominje se desetak godina posle ovog dogadaja, pri dodeli poklona manastiru Sveti Pantelejmon na Svetoj gori.
 Ostaci manastira Stara Pavlica, bez obzira sa koje strane ih gledate deluju impresivno, smešteni na vrhu stene, stremeci u visine, kao da opominju i govore o minulim vremenima i svedoce o srednjovekovnim borbama i trvenjima, ali i o poslednjem uništavanju svega što je vredno u ovom kraju raketama za koje se nije znalo odakle dolaze i ko ih šalje.
Sve što je ostalo od ovog ,,manastira na steni’’ sada je konzervirano i sacuvano od propadanja, a tek kada stanete pred vrata ove crkve i pogledate na sve cetiri strane, možete da shvatite zašto je ona baš tu, na ovom mestu, odakle vam se oko ne može odvojiti od pogleda prema zatalasanim bregovima, dolini Ibra ili visovima Kopaonika.
 |
RSS link na komentare
